Sada gotovo je

Sedim u busu, i pesmu pišem, suze samo padaju, ko najvece kiše. Plačem ja, a i moje srce, oboje se lomimo, slobodu ne dobijamo, u školu idemo, po lošu ocenu dobijemo. Kod nas za momke mesta nema, znamo gotovo je, povratka nema. Da  li se kajem, odgovoriti ne smem, jer ako srce odgovor čuje, opstati neće. Dok prelazimo preko mosta, suze teku. Pogledaj lepotu, pogledaj visoko. Da li tamo biću ja, niko ne zna. Sedim u busu, i krvlju pesmu završavam, sada je sve gotovo, nestajem ja.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=124757